ОШ "БОРА СТАНКОВИЋ" - Јелашница
ЗНАЊЕ ЈЕ МОЋ

ОШ "Бора Станковић"

МОТО ШКОЛЕ 
Различитости нас чине сличнима.

 

 
                 ''Као што њива, мада плодна, не може рађати без обраде, тако ни човек не може стварати без учења''
134 годинe ПОСТОЈАЊА
1889 - 2023
          Основна школа '' Бора Станковић'' налази се у центру села Јелашнице. Село Јелашница као насеље у општини Сурдулица налази се у југозападном периферном делу општине, граничном према општинама Врање и Владичин Хан. Село се налази на удаљености од 13 километара од општине. Јелашница је смештена делом у равничарском  а делом у брдско планиском делу општине на речним терасама реке Јелашнице која правцем исток –запад широко отвара ово насеље према моравско-вардарској удолини. Са око 1.500 становника насеље је једно од највећих у општини Сурдулица, припада типу такозваних нижих насеља сеоског типа будући да је већи део насеља ослоњен на путни правац Јелашница-Грамађе. Село се налази на прелазу равничарског  дела у брдско планинско подручје и околна брдско –планинска насеља као што су Стајковце и Рђавица која гравитирају Јелашници и чине је центром ове заједнице села. Јелашница располаже квалитетним пољопривредним површинама лоцираним на речним терасама и алувијуму реке Јелашнице са могућношћу наводњавања гравитационим системом што представља основу за развијену пољопривредну производњу по чему је Јелашница карактеристична у општини и околини. У последње време Јелашница је уз помоћ локалних и   осталих фактора учинила значајне кораке у опремању насеља објектима локалне инфраструктуре. У области друштвеног стандарда у селу постоји  основна школа, здравствена станица и пошта. Од привредних објеката ради у горњем току реке једна мини хидроелектрана. Узимајући у обзир природне карактеристике насеља и  услове створене постојањем наведених институција у средини има услова за нормалан и квалитетат живот људи. Што се тиче саобраћајних веза са општинским центром, становништво овога насеља користи аутобуски превоз преко Владичиног Хана а сопственим превозним средствима изграђен пут до Сурдулице. Саобраћајнице са брдским селима која чине подручје ове школе којима могу да саобраћају моторна возила не постоје. Основна школа ''Бора Станковић''у Јелашници покрива подручје следећих насељених места: Јелашница, Стајковце и Рђавица. Школу похађају и ученици делом из села Грамађа које се налази у општини Владичин Хан, што све заједно има око 2.000 становника. Демографске карактеристике наведеног подручја у зависности од положаја насеља показују различита кретања у природном прираштају становништва, механичком приливу и миграционим кретањима. Насеља брдско планинског подручја Стајковце и Рђавица карактеришу се такозваном депопулацијом што је резултат одлива младог и радно способног становништва за које се везује  и природни прираштај становништва тако да посебно у селу Рђавици бележимо искључиво постојање старачких домаћинстава. Нешто повољнија ситуација је у селу Стајковцу које бележи мањи пад броја становника. Насеље Јелашница има супротна кретања демографских карактеристика у односу на поменута насеља што је узрок стабилног броја ученика који се последњих десетак година скоро не мења. У укупном броју становника у селу, школска популација учествује са око 10%  што одговара кретањима у округу. Карактеристику подручја које покрива школа је значајно учешће деце Рома  са око 60% у укупном броју ученика. У задњих десет година у Јелашници је умањена миграција становништва јер као што смо напред истакли природни и други ресурси омогућавају  задржавање младих и радно спосовбних људи. Ако се имају у виду природно географске карактеристике подручја, инфраструктурна опремљеност насеља, квалификациона и старосна структура становништва, има услова за даљи развој ове средине. Достигнути степен пољопривредне производње (ратарство, сточарство, производња млека и воћарство), квалитетно издваја ову средину у оквиру општине. Како постоје услови за даљи развој пољопривредне производње (квалитетне пољопривредне површине, могућност наводњавања, примена механизације и агротехнике у пољопривреди, може се очекивати даљи напредак ове средине у економском  правцу. Река Јелашница  собзиром на количину и квалитет воде представља значајан фактор за развој рибарства кроз даљу изградњу пастрмских и шаранских рибњака (тренутно има неколико озграђених). У еколошком смислу ова средина је сачувана па се у даљем развоју мора водити рачуна да се здрава средина не деградира. Све ове напред наведене карактеристике и описано стање и те како има утицај  на стање у школи и планирање за наредни период. Школа је први пут почела са радом 1889. године и на самом почетку је имала 22. уписаних ученика. Почела је са радом као тринаеста школа у пчињском округу. Данас школа ради на четвртој локацији. Школа је у овој згради почела са радом 1956. године. И ако првобитно зграда није била намењена за школу, већ као задружни дом за потребе земљорадничке задруге ''Јелашница'' (престала са радом), разним адаптацијама услови у школи су доста добри за одвијање образовно-васпитног рада. Школа поседује савремену ђачку кухињу са трпезаријом. Школа данас има 88. ученика распоређених у 9. одељења. Настава се изводи у преподневној смени. Од страних језика у школи се изучавају руски и енглески.
 
РЕФЕРАТ О БОРИ СТАНКОВИЋУ
 
         Наша школа носи име књижевника из нашег краја, Борисава Станковића. Није случајно што носи баш ово име. Када се било где помене град Врање, одмах се то повезује са књижевником Борисавом Станковићем. Својим књижевним радом упознао је и наше и стране земље са нашим крајем – врањским крајем. Његова књижевност је показала да на југу Балкана живи народ који уме да пати и да воли. Све што је написано везано је за његов родни град Врање. Када је исцрпео све теме из врањског живота, престао је да пише. Рано је остао без родитеља, те сву бригу о његовом васпитању и школовању преузима његова брижна баба Злата. Много је та његова баба знала о Врањанцима и то своје знање преносила у облику прича на свога унука Бору.
          Тачан датум његовог рођења је непознат, јер су црквене књиге у које је био уписан изгореле за време српско-турског рата. По причању баба Злате рођен је последње недеље марта месеца 1876. године у Врању. У родном месту је завршио основну школуи матуру у тамошњој гимназији. После завршене гимназије, одлази из Врања. У Београду студира и 1902. године завршава правни факултет. Одмах по завршетку студија од 1903. до 1904. проводи годину дана у Паризу на усавршавање. По повратку из Француске почиње своје службовање као цариник, па као порезник, те као контролор државне трошарине у Бајлонијевој пивари, а пред први светски рат постаје чиновник црквеног одељења Министарства просвете. По избијању првог светског рата повлачи се из Београда. Октобра месеца те 1915. године оставља породицу у Краљеву и одлази у Ниш. Из Ниша одлази у Црну Гору, где је у Подгорицу заробљен. Као заробљеник остао је неко време у Дервенти, одакле је пуштен кући у Београд. 1920. године постаје чиновник уметничког одељења Министарства просвете. Старо Врање је било потпуно изумрло после рата. Нов живот у њему нису могли привући и заинтересовати Бору Станковића. Он се повукао у себе, у самоћу и лагано духовно умирао. Умро је у Београду 22. Октобра 1927. године. Најважније збирке приповедака су му: ,,Стари дани“ и ,,Божји људи“ из збирке ,,Стари дани“ најважније приповетке ,,Увела ружа“, ,,У виноградима“, ,,У ноћи“, ,,Наш божић“, ,,Покојникова жена“, ,,Његова Белка“, ,,Баба Стана“, и друге, а из збирке ,,Божји људи“ истичу се: ,,Задушница“, ,,Манасија“, ,,Љуба и Наза“, ,,Таја“, ,,Бекче“ и друге. Најпознатији је по роману ,,Нечиста Крв“. Поред овог написао је два романа: ,,Газда Младен“ и недовршени роман ,,Певци“. Писао је и драме. Најпознатија драма му је драма ,,Коштана“. Поредове, написао је још две: ,,Ташана“ и ,,Јовча“. Зато Борислав Станковић остаје још увек најбољи српски приповедач и романсијер, најачи талент који је икад био у српској књижевности.