ОШ "БОРА СТАНКОВИЋ" - Јелашница
ЗНАЊЕ ЈЕ МОЋ

Biologija

·         Medvedi su najpoznatije zimske "spavalice"
·         Zima donosi sobom hladnoću i glad u svet životinja. Neke tada nemaju čime da se hrane, dok je drugima hladno i gladne su. Zato se većina njih i priprema da preživi do proleća.
·         Ako zimi odete u šumu, nađite panj sa tek osušenom korom i skinite je. Ispod nje ćete naći pravu kolekciju insekata. Ako je napolju toplije, videćete i kako se kreću. Međutim, ako je mraz, oni su nepokretni, pa čak i pokriveni injem. Čim ovako nepokretnog insekta stavite na dlan on će se za nekoliko minuta zagrejati i pokrenuti. Temperatura njegovog organizma za vreme zime može da bude i niža od nule. Ali, on se neće smrznuti sve dok u njemu ne počnu da se stvaraju mikroskopska zrnca leda.
·         Slepi miševi spavaju zimi, ali ne uvek tamo gde su proveli leto. Neke vrste slepih miševa odleću u jesen na jug i tamo u snu provode zimu. Lete, takoreći na kraj sveta, da bi - spavali.
·         Žabe, zmije i gušteri u zimskim mesecima imaju dva problema. Najpre, oni nemaju šta da jedu, a zatim, smeta im njihova nestalna temperatura tela. One su hladnokrvne životinje i temperatura njihovog organizma zavisi od temperature vazduha. Ako zahladni, one postaju slabo pokretljive i koče se od hladnoće. Tada oko njih može postojati brdo hrane, ali one neće moći da je jedu.
·          
·         Sitni sisari naprave brlog od trave i lišća i u njemu provedu zimu
·         Samo sisari i ptice imaju sopstvenu, ili kako se to kaže, stalnu temperaturu tela, koja ne zavisi od temperature vazduha. Kod svih drugih životinja, počev od sićušnih infuzitorija, pa sve do velikih riba i zmija, temperatura tela zavisi od temperature vazduha ili vode.
·         Medved i jazavac su toplokrvne životinje i njima ne smeta slab mraz. Ove životinje zimi spavaju zato što nemaju šta da jedu. Već u poznu jesen medved priprema sebi brlog i u novembru spava zimskim snom. U to vreme on obično čuje šta se oko njega događa. Ako ga probudi buka nedaleko od brloga, medved ustaje, izlazi napolje i počinje da luta po šumi.Ni jazavac ne spava dubokim snom. Čim malo otopli, on takođe izlazi iz svog skrovišta i šeta.
·         Jež, kada su dani hladni, može da spava i po pet-šest meseci. On još u jesen priprema sebi zimsko prebivalište - u neko udubljenje oko panja dovlači suvo lišće, travu i mahovinu, a zatim pada u dug zimski san.
·          
·         Veverica provodi svoj zimski san u skrovištu u deblu drveta
·         Žaba je celo leto skakala po travi. Voda je nije privlačila još od proleća kada je u nju položila jaja. Međutim, čim je došla jesen, siva žaba je ponovo ušla u vodu da bi se sklonila od hladnoće. Na dnu jezera, potoka ili reke žabe se zavlače u mulj i tu, spavajući, ostaju šest meseci. Za to vreme one dišu preko kože, koja ima važnu ulogu kao i pluća. Dok spava u mulju, svi životni procesi u organizmu žabe samo tinjaju, pa joj je potrebno sasvim malo kiseonika. Disanje na kožu joj je tada sasvim dovoljno.
·         Ribe ne moraju, kao ptice, da odlaze na dug put na jug da bi se zaštitile i preživele zimu. One koje spavaju to vreme provode u svom jezeru ili reci. neke se sakupljaju u jata i zavlače u mulj, dok druge leže na dnu reke zbijene jedna uz drugu. Ali, ima riba koje zimi ne spavaju. To dobro znaju i ribolovci, pa lako dolaze do ulova u zimskim mesecima.