ОШ "БОРА СТАНКОВИЋ" - Јелашница
ЗНАЊЕ ЈЕ МОЋ

Писмо поглавице Сијетл

        
 

Писмо поглавице "Сијетл"


"Када велики бели поглавица из Вашингтона шаље свој глас да жели да купи нашу земљу- превише од нас тражи... Како се могу продати или купити небо и топлина земље?

        Тако нешто сасвим нам је страно. Ми нисмо власници свежине ваздуха и бистрине воде... Сваки је делић ове земље свет моме народу. Свака је блистава борова иглица, свако зрно песка на речном спруду, свака маглица у тами шуме свети су у мислима и у животу мог народа. Део смо земље и она је део нас. Мирисаве траве су нам сестре, јелен, пастув, велики орао - браћа су нам. Стеновити врхови, сочни пашњаци, топло повијено тело понијево и човек , све припада истој породици.

Ова блистава вода што тече брзацима и рекама није само вода, већ је и крв наших предака. Ако вам продамо земљу, морате знати да је света. Да сваки одраз у бистром језеру казује догађаје и успомене из живота мог народа. Жубор воде - глас је мога оца. Реке су наша браћа, утољују нам жеђ. Реке носе наше кануе. Хране нам децу. Продамо ли вам ову земљу, морате се сетити и учити своју децу да су реке ваша и наша браћа. Зато рекама морате пружити доброту какву нисте брату пружили.

Знамо да нас бели човек не разуме. Њему је један део земље исти као и било који други. Према мајци земљи и према брату небу односи се као према стварима што се могу купити, опљачкати, продати попут стоке или сјајног накита. Његова ће похлепа уништити земљу и за собом оставити пустош.

Незнам. Наш се начин живота разликује од вашег. Од погледа на ваше градове црвеног човека заболе очи... У градовима белог човека нема мирног кутка. Нема места на коме  би се чуло отварање лишћа у пролеће или дрхтај крила мушице.

Највеће благо црвеног човека је ваздух... Бели човек као да не опажа ваздух који удише. Попут неког ко је дуго на самрти, имун је на смрад. Продамо ли ову земљу, морате се сетити да нам је ваздух драгоцен. Да ваздух дели свој дах са свим животом који одржава. Ветар што је мом деди дао први дах прихватиће његов последњи уздах. Ако вам продамо земљу, морате је чувати као светињу. Као место на којем ће и бели човек моћи да удахне ветар заслађен мирисом пољског цвећа.

Размотрићемо вашу понуду да купите земљу. Одлучимо ли да пристанемо, захтеваћемо да испуните овај услов: бели човек мораће да се понаша према животињама као према својој браћи.

Шта је човек без животиња? Када би животиње нестале човек би умро од велике усамљености духа. Шта год задеси животиње, убрзо снађе и човека. Све је у свету повезано.

Мораћете учити своју децу да им је под ногама пепео наших дедова.

Да бисмо поштовали земљу, рећи ћете им да је земља богата животом наших предака. Мораћете учити своју децу, као што ми учимо нашу, да нам је земља мати. Што снађе земљу, снаћи ће и њену децу.

Пљује ли човек на земљу, пљује на самог себе.

 

"ЗЕМЉА НЕ ПРИПАДА ЧОВЕКУ - ЧОВЕК ПРИПАДА ЗЕМЉИ."

 

Одговор поглавице Сијетла на понуду Абрахама Линколна 1854. године да држава откупи велики део њихове земље. Ово писмо се убраја међу најлепше и најдубље мисли које су икада изречене о земљи и екологији.

 

Нажалост, бели човек није схватио.